Nedelja

Ne pišem već dugo. Kao da je moj svet mašte nestao u vrtlogu tame, kao da sam sasvim otupela. Kao da nisam sasvim tu. Kao da sam tu, ali ne tu. Na mestu gde se razilaze java i san, negde u bezimenom. Reči me nikad nisu napustile, ali želja.. Želja tinja negde daleko, u izmaglici, […]

Read more "Nedelja"

Ko si ti, senko koja me pratiš poput sna kroz koji koračam    zatvorenih očiju nalazim put, ko si? Ko si ti, dubino koja me povlačiš na dno, tamno i svetlucavo,    koja me gubiš u beskrajnim morskim algama vijugavim, ko si? Ko si ti, povetarcu u toplom letnjem danu koji mi miluješ trepavice   […]

Read more

Nestani

Lezim i vristim u sebi na sebe : `Ne! Neces pisati o  njemu veceras!` Vrtim olovku u prstima pokusavajuci da ne pisem o tebi, molim te da nestanes. Da nestanes veceras. Zauvek. A onda se u moju sobu polako usunja odzvanjanje tvojih koraka dok si odlazio i tvoje reci zuje u mojim usima. I dok […]

Read more "Nestani"

mesec.

Ovi oblaci misle da su mi sakrili mesec, a ne znaju da je moj mesec sišao na zemlju. Moj mesec me obgrli slatkom, svetlucavom prašinom, pa mi priča svakojake tajne sveta. Moj mesec mi se pažljivo ušunja u večnost, obećavajući da nikada neće otići. Moj mesec je sjaj tvojih blistavih očiju u hladnim noćima dok […]

Read more "mesec."